In this analysis, I will delve into the ethical and philosophical concepts associated with Konstantin Levin, a prominent literary figure in Leo Tolstoy's renowned work,* Anna Karenina*. The examination will entail a comparative study of two distinct forms of intellectuals: Sergej Ivanovich, who is actively engaged in aristocratic spheres, and Levin, who maintains a deliberate distance from such political and public involvement. Levin's pursuits center on a meticulously planned overhaul of his economy, prioritizing the welfare of the peasantry. Furthermore, Levin's (...) profound contemplation of life's essence leads him to contemplate suicide, shedding light on the philosophical underpinnings of suicidal ideation. The subsequent elucidation will address Levin's renunciation of his self-destructive inclinations. -/- References: Ахмадова Т.Х. *Духовний Крисис Л.Н. Толстого в романе Анна Каренина (на примере образа Левина*, Мир науки, культуры, образования. № 3 (94) 2022 -/- Деретић, И. (2020). *Смрт и бесмртност у Платоновој филозофији*, Београд: Феникс Либрис; Невен -/- Deretić, I. *Zašto se ubila Ana Karenjina*,Theoria2 (2023), стр. 137-150. -/- Панарина И.С. *Зачем нужен Левин в романе Л. Н. Толстого Анна Каренина,* Уральский филологический вестник, (4) 2018 -/- Радовановић, Б. „Принцип херменеутичког круга и идеја о историјском контексту,“ у: *Jezik, književnost i kontekst*, Универзитет у Нишу, Ниш, стр. *65-79**.* -/- Tолстој, Л. Н. *Ана Карењина*, прев. Зорка Велимировић, Просвета-Рад, Београд, 1978, Iтом -/- Шутеева А.Ю. *Диалектика души как отражение духовной сущности чоловека в ромене Л. Н. Толстого Анна Каренина (на примере образа Константина Левина)*, Известия Российского государственного педагогического университета им.А.И. Герцена. 77 (2008), стр.233-236. (shrink)

Like Socrates, Aspasia did not leave any writings. We know about her from secondary sources. In this paper, I will show a number of things in the reports of what Aspasia said and did that are philosophically interesting, especially in what they show about dealing with various kinds of crises, from marital to political ones. First, I will argue for the most probable reconstruction of her life. Second, I will elucidate what kind of method Aspasia employed when considering marital issues. (...) Third, I will endeavor to prove that Plato’s representation of Aspasia was not a mockery, as some authors argue. Furthermore, the most significant philosophical points of Aspasia’s Funeral Speech will be highlighted and assessed. Eventually, I will attempt to figure out what Plato’s reasons might have been to ascribe this speech to a woman. (shrink)

Peña-Guzmán (2017) argues that empirical evidence and evolutionary theory compel us to treat the phenomenon of suicide as continuous in the animal kingdom. He defends a “continuist” account in which suicide is a multiply-realizable phenomenon characterized by self-injurious and self-annihilative behaviors. This view is problematic for several reasons. First, it appears to mischaracterize the Darwinian view that mind is continuous in nature. Second, by focusing only on surface-level features of behavior, it groups causally and etiologically disparate phenomena under a single (...) conceptual umbrella, thereby reducing the account’s explanatory power. Third, it obscures existing analyses of suicide in biomedical ethics and animal welfare literatures. A more promising naturalistic approach might seek a theoretical understanding of the social/ecological circumstances that drive humans and perhaps other animals to self-destruction. (shrink)

Behavioural flexibility is often treated as the gold standard of evidence for more sophisticated or complex forms of animal cognition, such as planning, metacognition and mindreading. However, the evidential link between behavioural flexibility and complex cognition has not been explicitly or systematically defended. Such a defence is particularly pressing because observed flexible behaviours can frequently be explained by putatively simpler cognitive mechanisms. This leaves complex cognition hypotheses open to ‘deflationary’ challenges that are accorded greater evidential weight precisely because they offer (...) putatively simpler explanations of equal explanatory power. This paper challenges the blanket preference for simpler explanations, and shows that once this preference is dispensed with, and the full spectrum of evidence—including evolutionary, ecological and phylogenetic data—is accorded its proper weight, an argument in support of the prevailing assumption that behavioural flexibility can serve as evidence for complex cognitive mechanisms may begin to take shape. An adaptive model of cognitive-behavioural evolution is proposed, according to which the existence of convergent trait–environment clusters in phylogenetically disparate lineages may serve as evidence for the same trait–environment clusters in other lineages. This, in turn, could permit inferences of cognitive complexity in cases of experimental underdetermination, thereby placing the common view that behavioural flexibility can serve as evidence for complex cognition on firmer grounds. (shrink)

The study aims to develop a technology for designing educational materials in English for agrarian universities based on pedagogical design. The paper identifies the main problems of the existing textbooks in a foreign language for students pursuing a Bachelor’s degree at agrarian universities, formulates methodological principles for designing modern educational materials, develops the stages of the technology. The scientific novelty of the study lies in elaborating and providing a scientific substantiation for the content of the analytical, design-related, content and activity (...) related, evaluation-effective stages of the technology of designing educational materials in a foreign language for students pursuing a Bachelor’s degree at agrarian universities. As a result, the problem of designing modern educational materials in a foreign language for students pursuing a Bachelor’s degree at agrarian universities that would possess communicative significance, competence orientation and implement the full range of didactic functions was solved. (shrink)

Declaring a cosmopolitan right to scientific progress risks perpetuating many of the inequities it aims to overcome. This calls for a re-imagination of science that directly responds to science’s links to violent nationalist projects and the harms of capitalism.

Browne 1 (this issue ) argues that what may appear to be a benevolent practice-disclosing the sex of a fetus to expecting parents who wish to know-is in fact an epistemically problematic and, as a result, ethically questionable medical practice. Browne worries that not only will the disclosure of fetal sex encourage sex-selective abortions (an issue we will not take up here), but also that it will convey a misleading and pernicious message about the relationship between sex and gender. More (...) specifically, she contends that the practice of disclosure is problematic because (1) it purports to establish the gender of the developing baby based on information about the baby's sex, whereas this is not a warranted inference because while sex is determined by biological factors, gender is determined by social factors and (2) it conflates (biological) sex with (social) gender or encourages such conflation or reduction and thereby promotes 'essentialistic' thinking about gender that is closely linked to sexism and social injustice. If (1) is true, then disclosing fetal sex amounts to misinforming or misleading prospective parents-and since misinforming patients is wrong, the act of disclosing is also wrong. However, beyond the wrongs of misinforming patients, the practice also perpetuates the harms associated with a rigidly gendered society through endorsing the message in (2), thus lending the authority of the medical profession to the gender-essentialist ideas that have underpinned, and continue to drive, sexism and social injustice. This analysis leads Browne to recommend that clinicians be prohibited from informing parents about the sex of their developing fetus. -/- We agree with Browne that gender essentialism-the notion that 'femaleness' and 'maleness' carve out distinct natural classes with innate, immutable properties-is not only a false metaphysical thesis, but also a pernicious idea insofar as the sexist attitudes it fosters motivate policies that systematically violate the human rights of women, as well as those of the LGBTQ community. However, we do not think that the disclosure of fetal sex misinforms prospective parents about the gender of their baby, nor do we believe that such disclosure presupposes or promotes gender essentialism properly understood. (shrink)

This paper discusses two approaches of the relationship between subjectivity and intersubjectivity. The Husserlian one, a transcendental phenomenological investigation of the possibility of subjectivity and intersubjectivity, and the Waldenfelsian one, an ethical phenomenological investigation of day to day intersubjective interactions. Both authors pretend to give account of the conditions of possibility of intersubjective interaction. However, Husserl starts with the investigation of the transcendental structure of subjectivity, that is, the fundamental conditions required for the appearance of consciousness. By contrast, Waldenfels looks (...) first at practical interaction and draws conclusions on the deeper structure of subjectivity based on the traces he discovers to be characteristic for this interaction. Our interest lies in determining which of the two approaches should be given priority for the investigation of the constitution of intersubjectivity. (shrink)

Ksenija Atanasijevic was not only the first female lecturer at the University of Belgrade but also the first expert in the Ancient Greek Philosophy. In this paper, I will not engage with all of her writings about Ancient Greek thought. Instead, I will place the emphasis on her interpretation of Epicurus, because her best and most profound works are dedicated to his philosophy, including her book on the Epicurus’s atomism written in French under the title L’atomisme d’Épicure. I will critically (...) discuss the consistency, plausibility, and relevance both of her interpretations of Epicurus, and his ethics and doctrine of minima. (shrink)

The word excellence is derived from the Latin word excellentia, and it means the quality of being extremely good. Human excellences could be defined as those human qualities that make a person outstanding, exceptional, superior, or, in one word, the best of one's kind in any field of human activities. Frequently, it is synonymously used with the word virtue, narrowly meaning moral excellence.

Kako je moguće baviti se Platonom danas, ukoliko je filozofija „svoje vreme obuhvaćeno mislima“? Autor Platonovom delu ne pristupa kao dogmatskom štivu, već kao tekstu prožetom paradoksima, koje izmiče svakom unapred pripremljenom, šematizovanom modelu čitanja. Obratiti se Platonu kao filozofskoj paradigmi isplativo je ukoliko filozofi koji progovaraju iz dubine vremena mogu nešto važno da nam saopšte i ukoliko smo kadri da im postavimo autentično pitanje. Zato filozofi moraju imati dah delfskog ronioca, jer biser se ne nalazi u svakoj školjci. Knjiga (...) Iz Platonove filozofije ulazi u red značajnih knjiga posvećenih Platonovoj filozofiji. Veći deo knjige je objavljen u časopisima od svetskog ugleda (na nemačkom i engleskom jeziku). Time je njen kvalitet potvrđen recenzijama koje su nastale van domaćih koterija, a delo se samerilo sa aktuelnim pristupima Platonu. Knjiga se bavi problemima koji su formulisani u drugoj polovini prošlog veka (napisano i nenapisano učenje), preko naizgled klasičnih tema (dvostruki paradoks, utemeljenje istorijskog i političkog, eros), do tekstova koji pogađaju fenomen aktuelnosti Platonove teorije i prakse (problemi kongitivne dispozicije i bioetike u Platonovoj filozofiji). Ispred nas je Platon u dijalogu sa filozofskim strujanjima s kraja dvadesetog i početkom ovog veka. Za Irinu Deretić smisao filozofskog dijaloga leži u procenjivanju i odmeravanju stanovišta u raspravi, kako bi se vlastito stanovište preciznije artikulisalo. Ne radi se o utopijskoj komunikativnoj zajednici - već o karakteru filozofskog dijaloga, koji je upućen na unutrašnji, a ne na spoljašnji agon. Platon iz sasvim nesofističkih razloga preuzima metodu sofista kada „slabiju stvar čini jačom“. Tome je suprotna eristička (ne)kultura, u kojoj strasti imaju prevagu na davanjem bilo kakvih, „a kamoli valjanih razloga“, piše Irina Deretić. Iz problematičnosti jezika i sučeljavanja sa bliskim granicama pojmljivosti, ne mora da proizađe i slabost logosa. Naprotiv, snaga logosa je obrnuto proporcionalna sposobnošću da se odredi njegova nemoć. Granicu Platonove misli Irina Deretić jezgrovito formuliše: „Platonov jezik je sav okrenut biću, i usmeren je na saznajno ovladavanje njime. Snaga argumenta učesnika u Platonovim razgovorima upravo se sastoji u njihovoj sposobnosti da tačno pogode stvarnost na koju se odnose i koju nastoje da izraze“. Ali to vodi oblikovanju samog karaktera dijaloga: sagovornici se podređuju vođstvu „same stvari“ mišljenja. Međutim, logos nije svemoćan, i inače, a pogotovo ne za Platona. Irina Deretić insistira na autentičnom smislu nemoći logosa kao racionalnog diskursa, koji se pokazuje na odlučujućim mestima, tamo gde njegove refleksije o idejama, posebno o Ideji Dobra bivaju suočene sa granicama njihove saznatljivosti i saopštivosti. Napokon, Platonova okrenutost biću nije dovela do teorije adekvatnosti između bića i jezika, nego do isticanja paradoksa i metafore. A šta je iza njihovog vela - ništa, ili su oni, naprotiv, konstitutivni za biće, da li uopšte može biti odlučeno? U skladu sa filozofskim vjeruju Nikolaja Berđajeva, može se formulisati karakteristika ove važne i lepe knjige: Iz dubine vremena izvire sposobnost da se filozofski misli, a to onda nije u koliziji sa aktuelnim „primenama“ filozofske refleksije. Naprotiv. (shrink)

С тех пор как был сформулирован новый способ прочтения Платона, осно- ванный на «неписаном учении», он стал предметом споров. Однако свидетель- ства его существования неоспоримы. Выражение Платона «неписаное учение» было использовано Аристотелем в «Физике», а описание этого учения можно найти как у Аристотеля, так и у других классических мыслителей. Есть три ключевых момента, имеющих решающее значение для «неписаного учения» Платона, т. е. его устных лекций, прочитанных в Академии, — это, во-первых, учение о принципах, т. е. о Едином и неопределенной Двоице, (...) во-вторых, тезис о геометрическом построении мира и, в-третьих, учение об идеальных числах. Эти числа упоминаются как в прямой, так и в косвенной традиции. Полемика по вопросу о «неписаном учении» возникла в немецких академических кругах, где интенсивное изучение Платона имеет давнюю и хорошо развитую тради- цию. В англосаксонском мире эта дискуссия, по-видимому, не была хорошо принята и иногда даже вызывала отвержение (особенно в кругу Г. Черниса и его последователей). Однако из этого, конечно, нельзя сделать вывод о том, что исследования, опирающиеся на «неписаное учение» Платона, не появи- лись в англоязычном мире, в котором также искали новые пути понимания смысла его философии. Сначала мы оценим различные прочтения, а также их аргументы относительно важности «неписаного учения» для реконструкции философии Платона, а затем аргументируем свою позицию в этих дискуссиях. (shrink)

Nemali broj interpretatora Platonove Države smatra kako Sokratova argumentacija protiv Trasimaha u prvoj knjizi Države nije zadovoljavajuća, valjana i uverljiva. U ovom radu autorka nastoji da pokaže u čemu leže smisao, snaga i validnost Sokratovih argumenata protiv imoralističkog stanovišta o prirodi pravednosti. Njegovi argumenti nemaju samo elenktičku, pobijajuću vrednost, nego nam daju i uvid u neka načelna pitanja, poput prirode umeća, pleoneksije, funkcije, vrline, eudajmonije, te pružaju putokaz u kojem pravcu će se kretati dalja rasprava u Državi.

Plato was the first philosopher who gave an account for the highly controversial claim that both genders are principally equal in respect to their talents and abilities. Consequently, one may advocate the thesis that in Plato’s view, the gender differences are rather the outcomes of social, cultural and political influences, than of natural factors. The aim of this paper is to elucidate the meaning and validity of Plato’s arguments for the gender equality in the Republic, which will be supplemented with (...) some important remarks on this same subject-matter from the Laws, in order to find out what social and political implications they have. In doing this, I will argue against some interpretations of prominent Plato scholars who criticize or reject his account of the social role that women should have in Plato’s ideal city. Additionally, I will discuss the claim, advocated by George Vlastos, that Plato is a feminist in a modern sense of the term. (shrink)

Throughout his career, Schelling assigns knowledge of the absolute first principle of philosophy to intellectual intuition. Schelling's doctrine of intellectual intuition raises two important questions for interpreters. First, given that his doctrine undergoes several changes before and after his identity philosophy, to what extent can he be said to “hold onto” the same “sense” of it by the 1830s, as he claims? Second, given that his doctrine of intellectual intuition restricts absolute idealism to what he calls a “science of reason”, (...) which he says cannot prove the absolute’s existence, what other doctrine does he require in order to prove this? I will answer these questions by tracing the shifts in Schelling’s doctrine of intellectual intuition from the 1790s to the 1830s and drawing out its evolving methodological role within his science of intelligibility. (shrink)

Зборници Историја српске филозофије. Прилози истраживању представљају главни резултат рада на пројекту „Историја српске филозофије“ (евиденциони број 179064) који од 2011. године подржава Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Пројекат, чији је носилац Филозофски факултет Универзитета у Београду, успешно се реализује у сарадњи са готово десет научно-истраживачких институција широм земље, укључујући и Аутономну Покрајину Косово и Метохија. Иако је првобитно планирано да пројекат траје само четири године, он се тренутно налази у десетој години постојања, а уз то је (...) и проширен већим бројем млађих колега доктораната. Од нарочитог значаја јесте то што радове за Историју српске филозофије. Прилози истраживању не достављају само чланови пројекта, већ и други професори, сарадници, истраживачи, како из Србије, тако и из других земаља: Русије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе. На тај начин, пројекат полако, али сигурно, задобија међународни значај. Аутори радова у зборницима Историја српске филозофије. Прилози истраживању бирали су теме у складу са властитим интересовањима, као и у договору са руководиоцем и осталим сарадницима пројекта. Премда је рад на истраживању српске филозофије још увек пионирског карактера, сарадници пројекта су дошли до сасвим нових открића, попут средњевековних, српских преписа старословенске прераде расправе Теодора Раитуског. Ваља напоменути да су сарадници пројекта „Историја српске филозофије“ објавили и већи број чланака у истакнутим националним и међународним часописима, поглавља у монографијама, низ монографских научних студија, те остварили учешћа на више значајних међународних и националних научних скупова. Будући да су аутори ових публикација истакнути професори, универзитетски радници и интелектуалци запослени у научним институцијама широм земље (Београд, Косовска Митровица, Нови Сад, итд), омогућена је садржинска разноврсност публикованих текстова у којима се разматрају дела српских мислилаца из најразличитијих позиција и перспектива. За известан број радова у зборнику може се рећи да су интердисциплинарног карактера. Предмет истраживања пројекта јесте историја српске филозофије, односно критичко и теоријско разматрање развоја филозофских идеја, институција, рукописа и часописа у српској култури, почевши од средњег века па до данас. Нит водиља у истраживању српске филозофске баштине јесте уверење да постоји континуитет и идентитет српске филозофије, који се формирао у плодном дијалогу са страним, углавном европским узорима, идејама и мислиоцима. Истражујући однос између српске и других филозофија настојимо да расветлимо у којој мери и на који начин су страни филозофски писци утицали на радове домаћих аутора у оном историјском периоду у којем су настајали. Тако ће се утврдити у којој мери су њихова дела само рецептивног карактера, а у којој имају и оригиналан печат. Српска филозофија се од почетка развијала под страним утицајима, прво византијске филозофије, а потом у модерно и савремено доба под утицајем западноевропских и руских водећих праваца у филозофији. О овим сложеним односима критички и систематски се расправљало у већем броју студија у сва четири тома зборника посвећених српској филозофији и њеној историји. Српски филозофски писци не могу се издвојено посматрати од својих чланака, књига или превода. Исто тако је њихов рад неодвојив од њихове педагошке и политичке активности. Истраживање сарадника на пројекту стога је усмерено на критичко преиспитивање целине рада српских филозофа, где се у средишту налазе њихови филозофски текстови. Српска филозофија је интегрални део српске културе, те је нераскидиво повезана како са природним наукама, тако и са другим областима духовног стваралаштва као што су књижевност, теологија и уметности. Стога је значајно проучавање односа филозофије и других дисциплина, уочавањем њихових сличности и разлика, као и указивањем на то шта је у одређеним творевинама људског духа специфично филозофског карактера. За српску филозофску мисао карактеристично је и то што она често, нарочито у прошлости, није излагана у облику филозофских студија и расправа, већ је артикулисана у другим, књижевним жанровима, као што су средњовековна житија светаца или у модерно доба писма, дијалози или шире схваћени есеји. Исто тако потребно је показати како су у српској академској заједници неговане основне филозофске дисциплине (метафизика, онтологија, логика, епистемологија, филозофија језика, филозофија природе, етика, естетика, филозофија психологије, политичка филозофија, филозофија права и друге). При томе je један од задатака био да се процени колики је допринос наших филозофа поменутим дисциплинама. У периоду 2011–2019. сарадници пројекта ,,Историја српске филозофије’’ спровели су истраживања која нам пружају знатно дубљи, прегледнији увид у српску филозофију, најзначајније периоде у њеном развоју, писце и њихова дела, формирање и развој одређених филозофских дисциплина, као и њихов однос према наукама и другим областима стваралаштва. Показано је на који начин се артикулише однос српске филозофије према другим европским филозофијама, и то, како у погледу рецепције, тако и у погледу узајамних утицаја и сучељавања. Пошто је израда библиографија услов без ког озбиљно истраживање у хуманистичким наукама не може ни започети, неки од резултата овог пројекта јесу библиографије о српским филозофима и њиховим делима, о српској филозофској периодици, као и настави филозофије у југословенским земљама. Филозофија је камен-темељац природних и хуманистичких наука, те стваралаштва уопште. Она спада у суштински моменат опште образованости, како светске, тако и националне културе. Ниједна национална култура не може се целовито и темељно изучити уколико се из тог истраживања изостави њена филозофска традиција. У том смислу је потреба за изучавањем српске филозофске баштине од изузетног значаја за наше саморазумевање. Постоји читав низ делимично или потпуно неистражених тема и области, неутврђених чињеница, полусачуваних или готово нечитких рукописа које тек треба истражити, критички размотрити и систематизовати. Најцеловитију студију под називом Развитак филозофије у Срба (1804–1944) објавио је Андрија Стојковић 1972. године. Ово значајно дело је, међутим, не посматра српску филозофију у целини од њених средњовековних почетака. Године 1978. Бранко Павловић је покренуо први пројекат о српској филозофији на Институту за филозофију Филозофског факултета у Београду, који, на жалост, није заживео. Почетак српске филозофије везује се за преводе, коментаре и рецепцију византијске филозофије. У сва четири тома зборника налазе се текстови посвећени управо овим темама, а то су: формирање српске филозофске терминологије, рецепција старогрчке и модерне европске филозофије код српских писаца, однос филозофије и књижевности, као и однос филозофије и теолошке мисли у делима српских аутора. После губитка независне државе, српска филозофија се развијала под руским и немачким утицајима. Најзначајнији српски мислиоци XVIII века су Руђер Бошковић (1711–1787), Дубровчанин, српско-италијанског порекла, као и Доситеј Обрадовић (?–1811). Различити аспекти њихових дела били су предмет критичког разматрања у огледима публикованим у сва четири тома зборника. Српској филозофији XIX и XX века био је посвећен највећи број радова сарадника на пројекту. Које су то филозофске идеје у књижевном тексту, како се у њему манифестују, те може ли се реконструисати филозофско становиште једног књижевника јесу питања којима су се бавили радови објављени у свим до сада публикованим томовима зборника. Предмет њиховог преиспитивања биле су, између осталог, филозофске идеје и рефлексије у књижевним делима Петра II Петровића Његоша (1813–1851), Лазе Костића (1841–1910) или Станислава Винавера (1891–1955), итд. Сарадници пројекта бавили су се и српском, академском филозофијом у XIX и XX веку: хегелијанцем Димитријем Матићем (1821–1884), оригиналном концепцијом еволуције Божидара Кнежевића (1862–1905), а затим и једним од најзначајнијих српских филозофа Браниславом Петронијевићем (1875–1954). Када је реч о првој половини XX века, нарочита пажња посвећена је феноменолошком покрету у Србији: часопису Philosophia и рефлексијама Загорке Мићић (1903–1982). Такође, водеће идеје српске политичке филозофије, идеолошки сукоби на линији левица-десница биле су истражене. Делом једног од најутицајнијих српских филозофа, академика Михаила Марковића (1923–2010), бавило се више сарадника овог пројекта. Такође, истраживана су дела Ксеније Атанасијевић (1894–1981), Бранка Павловића (1934–1985), те рецепција античке филозофије у делима Анице Савић-Ребац (1892–1953). Спроведена истраживања показала су, између осталог, на који начин је српска филозофија интегрисана у европску и светску историју филозофије. Рад на истраживању наше филозофске прошлости и критичком оцењивању садашњости није само од историјског значаја. Наши средњовековни писци су активно учествовали у конституисању византијске образовне парадигме. Српски научник и филозоф светског гласа, српско-италијанског порекла, Дубровчанин, Руђер Бошковић (1711–1787) снажно је утицао на развој западноевропске науке. Да је наша савремена филозофија такође постигла завидне резултате, чији значај превазилази националне оквире, понајбоље сведоче појаве изабраних дела наших најистакнутијих мислилаца, почевши од Бранислава Петронијевића (1875–1954), преко Михаила Марковића (1923–2010), Љубомира Тадића (1925–2013), Михаила Ђурића (1925–2011), Светозара Стојановића (1931–2010), Александра Крона (1937–2000). Неопходно је да се укратко осврнемо и на садржину претходна три објављена тома Историје српске филозофије. Прилози истраживању, како би се стекао увид у то које су посебне теме, филозофи и њихова дела били предмет критичког преиспитивања наших аутора. У публикованим зборниима готово да нема краћих рада, већ у њима доминирају огледи и студије. Студије првог тома проучавају филозофске идеје у широком историјском раздобљу почевши од оснивања српске државе и почетака филозофије код Срба, све до филозофа и мислилаца двадесетог века. У овом тому, аутори су се, између осталог, бавили средњовековном српском логиком, онтолошким основама филозофије природе и савременом рецепцијом методолошких идеја Руђера Бошковића (1711–1787) којем су посвећена два прилога, идејама и правцима просветитељства у делима Доситеја Обрадовића (1744–1811), потом економским идејама идејама Светозара Марковића (1846–1875) које су по први пут на системски начин истраживане, Слободана Јовановића (1869–1958) Владимира Дворниковића (1888–1956), Михаила Марковића (1923–2010). Теме проучавања су били: рано раздобље у филозофији Душана Недељковића (1899–1984) естетичка позиција Милана Ранковића (1932–2012), као и рецепција Спинозиног појма супстанције код Радмиле Шајковић (1924–2016). Две студије посвећене су Јустину Поповићу (1894–1979), од којих се у једној расправљало о односу Јустина Поповића, руских религијских филозофа и Канта. Други том је подељен у следеће тематске целине: Српска филозофија у XVIII, XIX и првој половини XX века, Српска филозофија и филозофска терминологија у словенском контексту, Српска филозофија од друге половине XIX века до данас и Библиографија српске филозофске периодике. У њему је било речи о рецепцији дела Лазе Костића (1841–1910) у српској естетици, о научној метафизици Бранислава Петронијевића (1875–1954), затим о филозофским и књижевним аспектима мистичке еротологије Анице Савић-Ребац (1892–1953), те о доприносу Милоша Н. Ђурића (1892–1967) стварању српске филозофске терминологије. Публиковани су и радови о песнику-филозофу Бранку Миљковићу (1934–1961), естетичару Мирку Зуровцу (1941-) и недавно преминулом филозофу Милету Савићу (1957– 2015). Аутори зборника проучавали су српске мислиоце од осамнаестог века па до данас. Други део књиге посвећен је, између осталог, српској филозофској терминологији у ширем, словенском контексту. Објављени су и прилози о Миливоју Јовановићу (1869–1942), Јустину Поповићу (1894–1979), у којем је по први пут публикована преписка између Григорија Флоровског и Јустина Поповића, о хетеро-онтолошком заснивању естетике Милана Дамњановића (1924–1994), као и о филозофском становишту Радивоја Керовића (1961–). У овом броју уведена је посебна рубрика посвећена библиографијама српске филозофске периодике или пак дела филозофских аутора, чији је аутор Добрило Аранитовић. У другом тому публикована је библиографија часописа: Архив за философију, педагогију и друштвене науке, покренутог 1898. године, а који су уређивали Миливоје Јовановић и Стеван Окановић. Трећи том, подељен у четири тематске целине: О српској филозофији, књижевности и естетици, Српска филозофија од средњег века до XVIII и XIX века, Српска филозофија прве половине XX века до данас и Библиографија српске филозофске периодике, захватио је широко историјско раздобље: студије о преводу збирке дела Дионисија Ареопагите Инока Исаије (XIV век), о Доситејевом (1744–1811) телеолошком доказу постојања Бога, о делу Петра II Петровића Његоша (1813–1851), Божидара Кнежевића (1862–1954), Светомира Ристића (1886–1971), Николе Милошевића (1929–2007), Светозара Стојановића (1931–2010), Јована Аранђеловића (1935-), Николе Грахека (1949–2003). Било је речи и о филозофији природних наука Симе Марковића (1888–1939), као и о заснивању филозофије смисла у делу Богдана Шешића (1909–1999). Теме којима се аутори прилога у претходна три тома баве укључују и улогу Естетичког друштва Србије у развоју естетике у српској филозофији, појам и лик филозофије Срба у Републици Српској, затим потребу утемељења филозофије медија у културном амбијенту Републике Србије, књижевно-историјско заснивање српске националне литературе, естетичку мисао босанскохерцеговачких Срба, као и филозофске аспекте косовског мита и предања. Четврти том Историје српске филозофије. Прилози истраживању такође је подељен у четири тематске целине: Српски мислиоци XIX и XX века, Српска филозофија у националном, европском и медијском контексту, Библиографије српских филозофа и Сећања. И у овом тому прилога за проучавање српске филозофије садржани су тематски врло разнородни текстови почевши од оних који разматрају рефлексије најзначајнијих српских филозофа преко радова што се баве поетском и уопште уметничком артикулацијом филозофских идеја све до текстова који истражују однос филозофије и природно-научних дисциплина. Такође се расправило и о српској, религијској филозофији, о ауторима и темама из српске филозофије историје, политике као и о филозофији медија коју је код нас утемељила Дивна Вуксановић. Немали број радова посвећен је најзначајнијим српским филозофима XIX и XX века. Акрибичан текст о Божидару Кнежевићу, аутора Бориса Милосављевића, представља предложак за неку будућу монографију о најоригиналнијом српском филозофу. Милосављевићев текст спаја Кнежевићев живот, политичка уверења са његовим најзначајнијим делима и њиховом критичком рецепцијом. Рад о Загорки Мицић (1903–1982), хрватског филозофа Жељка Павића, показује да се њен филозофски допринос састоји у наглашавању етичких аспеката Хусерлове феноменологије. Феноменологија је утицала и на српску естетику, те Уна Поповић у системски промишљеном тексту открива разлоге зашто и на које начине је феноменологија утицала на формирање естетичких становишта српских филозофа. Три текстa су посвећена значајним, савременим српским филозофима попут Гаје Петровића (1927–1993), Светозара Стојановића (1931–2010) и Николе Грахека (1949–2003). Критички разматрајући основне ставове Гаје Петровића (1927–1993), Мирко Аћимовић не узима у обзир само Петровићев уџбеник Логике, него и његове постхумне радове који се баве историјом логике. У студији о Светозару Стојановићу (1931–2010) Јовица Тркуља се залаже за критичко преиспитивање Стојановићеве теоријске и политичке еволуције. У тексту о одређењу бола у филозофији бола Николе Грахека (1949–2003), Мирослава Трајковски разликује појмове „болно осећање“ и „болност“, те испитује могућност да се Грахекова теза о болу као паралелном нервном механизму прецизира помоћу феноменолошке анализе свести коју даје Франц Брентано. Илија Марић и Ирина Деретић своје радове посвећују српској рецепцији античке филозофије. Илија Марић проучава Недељковићеву (1899–1984) књигу о Хераклиту објављену 1924. за коју је А. Маркези превела све Ефежанинове аутентичне фрагменте. У рукопису другог издања, које до сада није објављено, Недељковић је унео низ промена и проширења. Поређењем објављене књиге и рукописа Марић открива Недељковићеву филозофску еволуцију од хераклитовца до дијалектичког материјалисте. У раду о Ксенији Атанасијевић (1894–1981), Ирина Деретић проучава њене радове о Епикуру, укључујући и француску књигу L’atomisme d’Épicure [Епикуров атомизам], настојећи да критички преиспита како веродостојност и актуелност интерпретације Епикура Ксеније Атанасијећ, тако и само Епикурово учење о миними и његову теорију о задовољству. С правом полазећи од тога да је потребно “предузети редефинисање просвјетитељски и позитивистички схваћеног „рационалног” знања, наиме треба признати епистемички статус не само исказима науке (тј. научне рационалности) него и изразима религиозног искуства, умјетничког искуства, па дакако и изразима искуства „народног духа” – Богољуб Шијаковић истражује етички смисао српских народних пословица у тексту „Мудрост у контексту: пословице и филозофије“. Исто тако, изрази песничког искуства имају филозофски смисао и значај. У огледу Загонетка и тајна: Лаза Костић и Бранко Миљковић око Хераклитове ватре, Богољуб Шијаковић тражи споне између два велика српска песника Лазе Костића (1841–1910) и Бранка Миљковића (1934–1961), при чему се обојица „окрећу“ Хераклитовој ватри, настојећи да одговоре на питање о томе да ли наука, филозофија, уметност и вера имају неко дубље јединство. Присуством филозофског у поезији бави се и Срђан Дамјановић у раду под називом Филозофски песимизам у поезији Симе Пандуровића (1883–1960), који, полазећи од промишљања Исидоре Секулић (1883–1960), Јована Скерлића (1877–1914) и Ксеније Атанасијевић (1894–1981) о Пандуровићевом поетском песимизму, тематизује разлику у типологији песимизма коју је уочио Јован Деретић (1934–2002). Два текста разматрају светосавље и то из различитих перспектива. Миленко Бодин проучава светосавље као специфично српски духовни образац мишљења у ширем контексту источно-хришћанског наслеђа европског културног миљеа филозофије. Владимир Цветковић преиспитује религијску филозофију Јустина Поповића (1894–1979) и Николаја Велимировића (1883–1956) нарочито у контексту њихове критике европског хуманизма, рационализма и индивидуализма, користећи се идејама руске религијске ренесансе, а пре свих идејама Свечовека, односно Богочовека, целовитог сазнања и саборности. Односом филозофије и природних наука баве се три текста у овом тому зборника. У тексту Математичка феноменологија Михаила Петровића (1868–1943), Горан Рујевић истражује основе разумевања математике у пројекту Петровићеве математичке феноменологије, из којег ће се показати да је веома близак логицизму, али да садржи и специфичне конвенционалистичке елементе. У раду Филозофске идеје Косте Стојановића (1867–1921), Александар Кандић разматра филозофске садржаје у његовим списима и Стојановићеву тезу о јединству наука и научних дисциплина, утемељену на метафизичком ставу о јединству стварности. Милош Миловановић истражује феноменологију Михаила Петровића (1868–1943) и његове спектре. Неки радови зборника посвећени су разматрању односа филозофије историје и политике, као и политичког ангажмана. Јован Аранђеловић, полазећи од хегелијанске разлике између разума и ума, те Хегелове филозофије историје, формира властите погледе о томе како се треба односити према кризном времену у коме живимо. Стојан Шљука показује значај активног ангажмана интелектуалне елите у српским државотворним настојањима. Часлав Копривица проучава оне моменте који заузимају најистакнутије место у делима недавно преминулог српског филозофа Александра Никитовића (1967–2016). Богомир Ђукић истражује филозофију историје савременог српског филозофа Ристе Тубића (1933–2018) у контексту историје српске филозофије. Иако у оваквом свету у ери владавине медијске културе питање слободе (имагинације) делује као пуко техничко-технолошко, Дивна Вуксановић, утемељивачица дисциплине филозофија медија у нашем академском систему, како је и напред наведено, покушала је да одговори на питање ,,да ли је савремена комуникациона технологија у стању да мења светове уметности и (медијске) културе (па тако и саму стварност), и ако јесте – на које то начине чини’’, а Јован Буковала је, настојећи да у нашем истраживачком дискурсу нагласи значај филозофије позоришта, која спаја филозофију и театрологију, преиспитивао улогу филозофије у позоришту анализирајући капитална дела Хане Арент Живот духа и Предавања о Кантовој политичкој филозофији, захваљујући томе што је ауторка ослонац нашла управо у утемељивачима филозофије позоришта – филозофима: Платону, Августину, Гетеу, Хегелу и Ничеу, док се Доброслав Смиљанић, на примеру Коларчеве задужбине, бавио дисолуцијом и етичким императивом јединства људског знања. У трећој целини Бибиографије српских филозофа, наш реномирани библиограф Добрило Аранитовић представио нам је био-библиографију Драгана М. Јеремића (1925–1986), једног од најзначајнијих српских естетичара. Аранитовић је, у свом препознатљивом стилу, дао комплетан преглед целокупне грађе овог покојног редовног професора Филозофског факултета Универзитета у Београду на предметима Еестетика и Социологија уметности, али и истакнутог књижевног критичара. На жалост, у протеклих пар година смо остали без својих највећих филозофа. Стога је четврта целина, под називом Сећања, посвећена управо њима, јер су обележили наше време и српску филозофију уопште. Oдласком професора Филозофског факултета, Универзитета у Београду професорке теорије сазнања Светлане Књазев Адамовић (1931–2016), класичне филолошкиње Љиљане Црепајац (1931–2018), логичара Косте Дошена (1954–2017), социолошкиње и антрополошкиње Загорке Голубовић (1930–2019), естетичара Александра Зистакиса (1961–2019), остао нам је немерљив губитак. Напустили су нас, такође, и професори овог факултеа и универзитета који су свој рад посветили историји филозофије: Симо Елаковић (1940–2016), Слободан Жуњић (1949–2019) и Иван Вуковић (1970–2017). Према томе, имајући у виду основне тематско-проблемске целине, као што су филозофски писци, филозофска дела и часописи писани на српском језику, однос српске и других филозофија, израда библиографија српске филозофске литературе, филозофски рукописи писани у српској варијанти старословенског језика или пак књиге српских филозофа писаних на страним језицима, филозофске дисциплине и њихова повезаност са наукама и другим областима људског стваралаштва, историја институција попут српских универзитета и Српског филозофског друштва, очекује се да ће сарадници пројекта и у наредним годинама наставити да публикују есеје и научне радове у истакнутим националним и међународним часописима, поглавља у монографијама, односно комплетне монографске студије у којима би се на аналитички и интердисциплинаран начин, кад год је то неопходно, бавили поменутим областима српске филозофије. Резултати ових истраживања биће представљени и на релевантним међународним и националним научним скуповима. Главни циљ рада на пројекту и даље је публиковање обимних зборника радова динамиком коју допуштају финансијски услови, чиме би се истраживање српске филозофије институционализовало у трајној форми. Овом приликом веома се захваљујемо Вишњи Кнежевић и Јовану Буковали на великој помоћи око рада на овом зборнику, укључујући архивске податке, али, пре свега, на њиховим саветима и лектури. (shrink)

Srpska recepcija grčke filozofije od Velikog rata do sredine XX veka (Anica Savić Rebac, Ksenija Atanasijević, Miloš N. Đurić).

Our era is characterized by a significant conflict between populism and anti-populism, both politically and culturally. Populist groups and leaders often portray themselves as the true voices of the common people, gaining electoral support or even taking power by framing society as a battle between the ordinary people and the elite, challenging the political and economic establishment. Conversely, parties within the liberal political spectrum counteract the rise of populism by articulating a strong anti-populist discourse, sometimes successfully dominating the political arena. (...) However, despite the increase in studies on populism, there are not many publications regarding anti-populism. This article seeks to examine the anti-populist discourse in Argentina and Greece, two countries with many similarities in political, economic, and cultural aspects. By analyzing the key ideas of anti-populist discourse, we aim to highlight the common anti-populist logic marked by typical paths of modernization, which not only opposes populism but also frequently disregards or opposes specific social groups, such as minorities. (shrink)

The early 21st century has witnessed a significant rise in extreme nationalism, racism, and xenophobia, deeply affecting the rights of minorities such as the Roma, who have historically faced systemic discrimination and racism. Given that many political leaders who downplay minority rights often engage in populist discourse, a debate has emerged about the relationship between populism and minority rights. While many scholars argue that populism inherently undermines liberal principles like the protection of minorities, the question remains whether populism is necessarily (...) anti-pluralist and anti-minority. What about the case of left-wing populism? Furthermore, why is the relationship between anti-populism and minorities often overlooked? In this article, we examine the relationship between populism, anti-populism, and minorities through the case of two different governmental discourses in crisis-ridden Greece. Specifically, we focus on the governmental political discourse and policies of the populist SYRIZA (2015-2019) and the anti-populist ND (2019-2023) on Roma, with the aim of showing that populism is not necessarily anti-pluralist, while anti-populism is not always pluralist, as both phenomena can follow inclusionary or exclusionary logics. (shrink)

The article considers the question of the role of psychosocial intervention in forming the professional Ethics of PR-specialists. -/- There are three ethical areas (social, corporate, personal) of professional Ethics of PR-activities. The first area of professional Ethics of PR-activities is social. It consists of responsibility of PR-specialist before society. The second area of professional Ethics of PR-activities is corporate. It consists of the responsibility of PRspecialists before the PR profession in general, a PR agency, increasing the reputation of the (...) profession of PR. The third area of professional Ethics of PR-activities is personal. This area is the basis of the Ethics of PR-activities. This area is the foundation for the development of corporate and social professional Ethics of PR-activities. -/- The authors formulate three levels of psychosocial intervention according to the three ethical areas of professional Ethics of PR-activities. They are social, corporate, and personal. The aim of psychosocial intervention on the first level (social) is to deepen knowledge, transform the attitude towards social phenomena and society in general. The aim of psychosocial intervention on the second level (corporate) is to deepen the knowledge (professional development), actualize professional subjectivity, relevant professional activity at this level. The aim of psychosocial intervention on the third level (personal) is to deepen the subjection of PR-experts. The authors define professional competencies of the PR-specialists, which they have to get on the three levels. (shrink)

The article describes a comparative analysis of research on the approaches and peculiarities of the implementation of supervision and intervision in the professional activity of teachers abroad and in Ukraine. The concept of supervision and intervision in the work of teachers in the secondary school is revealed. The use of supervision and interference in the professional activity of teachers makes it possible to effectively prevent their emotional and professional burnout. It is noted that in Ukraine, for the first time, a (...) program of psychosocial support, which includes regular supervision for teachers and school psychologists, was developed and implemented by specialists of the National University of Kyiv-Mohyla Academy with the support of UNICEF in the eastern regions of the country where the military conflict has been taking place. However, among the teachers around the country, this practice is not used because there is no system for the preparation of supervisors; most teachers are not familiar with this concept at all. Intervision in schools abroad is quite developed, it is carried out systematically, it is aimed at creating a special and safe space for professional support, exchange of experience, and information, and it prevents emotional and professional degradation. In Ukrainian schools, the intervision between colleagues is partial. Therefore, this form of work needs support and development from the school administration. Examples of the plan of work during intervision among the teachers on the basis of foreign experience are given and recommendations on conducting intervision in pedagogical collectives are offered. (shrink)

It is commonplace to observe that digital technologies facilitate our access to information on a scale unimaginable in previous eras, leading many to call this the “Information Age.” The vaunted advantages of unprecedented data flow obscure a dark corollary: the more modes of engaging with data are available to a people, the more modes are available for manipulating them. Whether through social media, blogs, email, newspaper headlines, or doctored images and videos, the public is indeed bombarded by information, and much (...) of it is misleading or outright false. Much of it, in fact, is propaganda. As the methods for manipulating mass audiences continue to multiply, a clear understanding of the concept of propaganda has never been more relevant. -/- This Article constructs a precise, novel account of propaganda, incorporating notable scholarly insights into the concept as well as the overlooked lessons of the law’s fragmented efforts to regulate it. To bring this new theoretical framework into focus and demonstrate its importance in the Information Age, the Article connects the underlying theory to contemporary communications practices, many of which are enhanced by the availability of new technology. Notably, in doing so, the Article also develops the first systematic account of political gaslighting, which properly understood (and counterintuitively, perhaps) constitutes a form of propaganda. (shrink)

A rapidly growing body of scholarship embraces virtue jurisprudence, a series of (often ad hoc) attempts to incorporate the philosophical tradition of virtue ethics into legal theory. Broadly understood, virtue ethics describes an approach to moral questions that emphasizes the importance of developing and embodying various virtues, often as manifestations of human flourishing. Scholars typically contrast virtue ethics with deontological and consequentialist moral theories, tracing virtue-centered analysis to ancient Greek philosophers, and in particular to Aristotle. Virtue ethics has experienced a (...) revival over the past 65 years; but, long before that, it proved especially influential in Catholic moral thought, particularly through the work of Aquinas. Perhaps relatedly, scholars have seized on virtue jurisprudence to defend a range of politically conservative positions, such as originalist constitutional interpretation and the propriety of utilizing the law to regulate ostensibly “private” immoralities. This Article reveals the radically underappreciated progressive promise of virtue jurisprudence. Virtue jurisprudence requires no religious commitments whatsoever, but a strong version entails acceptance of the moral significance of developing one’s character—both within and without the law. On a compelling understanding of the virtues, rejecting a state of perpetual disadvantage under the law is a meaningful marker of the virtue of self-respect, and a repudiation of the vice of servility that would otherwise be imposed by the legal system itself. Thus, contrary to the predominant tenor of research on the subject, virtue jurisprudence can ground significant resistance to—and even defiance of—the law. In making this argument, the Article also draws novel connections between virtue jurisprudence and literature on (inter alia) race, feminism, and sexual orientation to reveal the unnoticed potential of virtue jurisprudence to push forward work in those and related areas. At a time when massive and widespread protests across the United States reflect a groundswell of support for overturning certain long-standing, legally-ingrained, systemic disadvantages of people of color, many might be surprised to learn that virtue jurisprudence can serve as a potent theoretical ally. (shrink)

In recent years, and especially after the outbreak of the global financial crisis, right-wing and left-wing populist parties and movements have enjoyed significant political success in Europe. One of these parties is SYRIZA in Greece. In this paper, we explore some of the particular characteristics of the political discourse articulated by SYRIZA in power. The core argument of the paper is that the Greek radical left party continues to express an inclusionary populist discourse after its rise to power. We examine (...) this issue by utilising the methodology of the Essex School of Discourse Analysis. Moreover, we attempt to substantiate the view that populism does not always have a negative connotation and is not deterministically associated with nationalism or racism. Furthermore, we try to establish whether the concept of "crypto-colonialism” is an important key to understanding the rise of inclusionary populism to power in Greece. Finally, we analyse various manifestations of Greek anti-populism in order to highlight the danger that derives from this kind of stereotypical discourse. (shrink)

This paper presents data on the representation of women at 98 philosophy departments in the United States, which were ranked by the Philosophical Gourmet Report (PGR) in 2015 as well as all of those schools on which data from 2004 exist. The paper makes four points in providing an overview of the state of the field. First, all programs reveal a statistically significant increase in the percentage of women tenured/tenure-track faculty, since 2004. Second, out of the 98 US philosophy departments (...) selected for evaluation by Julie Van Camp in 2004, none in 2015 has 50% women philosophy faculty overall, while one has 50% women who are tenured/tenure track. Third, as of 2015, there is a clear pyramidal shape to the discipline: Women are better represented as Assistant than Associate and as Associate than Full professors. Fourth, women philosophy faculty, especially those who are tenured/tenure track, are better represented at Non-PGR ranked programs than at PGR ranked and PGR Top-20 programs in 2015. (shrink)

The COVID-19 pandemic revealed numerous weaknesses in pandemic preparedness and response, including underfunding, inadequate surveillance, and inequitable distribution of countermeasures. To overcome these weaknesses for future pandemics, WHO released a zero draft of a pandemic treaty in February, 2023, and subsequently a revised bureau's text in May, 2023. COVID-19 made clear that pandemic prevention, preparedness, and response reflect choices and value judgements. These decisions are therefore not a purely scientific or technical exercise, but are fundamentally grounded in ethics. The latest (...) treaty draft reflects these ethical considerations by including a section entitled Guiding Principles and Approaches. Most of these principles are ethical—they establish core values that undergird the treaty. Unfortunately, the treaty draft's set of principles are numerous, overlapping, and show inadequate coherence and consistency. We propose two improvements to this section of the draft pandemic treaty. First, key guiding ethical principles should be clearer and more precise than they currently are. Second, the link between ethical principles and policy implementation should be clearly established and define boundaries on acceptable interpretation, ensuring that signatories abide by these principles. (shrink)

SYRIZA is the first radical left party in Europe which managed to seize power through a strong inclusionary populist and anti-austerity discourse. In this paper, we examine the political discourse articulated by SYRIZA in power (2015-17) through Laclau’s theory and “Populismus” approach and we utilize the lexicometric tool of “Populismus Observatory” to search the frequently appeared words in Alexis Tsipra’s discourse. “Populismus” is a research project and an open access web-based Observatory at the Aristotle University of Thessaloniki (School of Political (...) Science) that analyzes populism through a discursive methodological framework. The simple lexicometric analysis can help us to sketch a statistical outline of the discourse, followed by theoretical scrutiny. Our aim is to find if SYRIZA transforms its rhetoric after the conquest of power (January 2015) and which central signifiers tends to use and avoid. Furthermore, we argue that the concept of “crypto-colonialism” can explain the dominance of egalitarian populism in the Greek politics but we question the use of the term for any inclusionary populist case. Moreover, we underline the failure of SYRIZA to fulfill the popular demands and we seek out the reasons of this fiasco. Finally, we try to answer to the following question: Does the case of SYRIZA prove that populism fails wherever it comes from (right or left)? (shrink)

The global economic crisis, the popular discontent against traditional parties and post-democratic forms of governance, as well as the sharp increase in migrant and refugee arrivals have led to the resurgence of populist parties around the world. Left-wing parties usually express an inclusionary populist discourse with patriotic features, while right-wing parties utilize an exclusionary populism with strong nationalist and xenophobic characteristics. In Greece in recent years, the radical left party of SYRIZA rose to power through a left-wing populist and anti-imperialist (...) discourse. Alexis Tsipras formed a paradox coalition government with the radical right party of ANEL to reach an agreement that would lessen the effects of austerity policies. However, once in office, SYRIZA transformed some features of its political style and began to follow a type of "pragmatic populism". This paper examines the relationship between populism and anti-imperialism, while analyzing SYRIZA's discourse in opposition and in power. The questions that it attempts to answer are: does Tsipras express an anti-imperialist discourse both in opposition and in power? What forces are considered imperialist by SYRIZA? Can the notion of "crypto-colonialism" explain the rise of left-wing populism in Greece? (shrink)

In recent years, in the era of multiple crises, there are many political parties and leaders that use conspiracy theories in their discourse, trying to explain facts and figures on politics, economy, society, environment and space. There is an ongoing debate in populism studies on the possible connection between the populist phenomenon and conspiracy theories, thus creating two main theoretical camps. On the one hand, there are many scholars who recognize a strong correlation between the two phenomena, with some of (...) them believing that they are directly equated. On the other hand, there are several researchers who consider populism as a phenomenon with its own unique essence without predetermined characteristics. Hence, the question that arises here is: Is conspiracism endogenous to populism, or not? In this article, I first look at the definitions of conspiracy theories/conspiracism and populism, attempting to avoid stereotypical readings. After that, I highlight the discussion that takes place in academia around the internal features of the populist phenomenon and its possible connection with conspiracism, with the aim of showing that populism presents a unique logic, without a necessary connection to conspiracism. Finally, I focus on the Greek case of recent years, describing an example where the concept of conspiracy theory became a polemical tool against political rivals, negatively affecting politics and society. My analysis is based on post-structuralist theory and methodological tools of the Essex School of Discourse Analysis, taking into account aspects of other approaches to populism. (shrink)

Organisms that share the capability of storing information about experiences in the past have an actively generated background resource on which they can compare and evaluate more recent experiences in order to quickly or even better react than in previous situations. This is an essential competence for all reaction and adaptation purposes of living organisms. Such memory/learning skills can be found from akaryotes up to unicellular eukaryotes, fungi, animals and plants, although until recently, it had been mentioned only as a (...) capability of higher animals. With the rise of epigenetics, the context-dependent marking of experiences at both the phenotype and the genotype level is an essential perspective to understand memory and learning in all organisms. Both memory and learning depend on a variety of successful communication processes within the whole organism. (shrink)

Η πρόσφατη δυναμική επανεμφάνιση των λαϊκιστικών κομμάτων διεθνώς αναζωπύρωσε τη συζήτηση γύρω από τον λαϊκισμό και τη σχέση που αναπτύσσει με τη (φιλελεύθερη) δημοκρατία. Πολλές από τις «κυρίαρχες» επιστημονικές αναλύσεις άσκησαν ισχυρή κριτική στον λαϊκισμό μέσα από μια στερεοτυπική οπτική, εντοπίζοντας συγκεκριμένα παθολογικά χαρακτηριστικά στο φαινόμενο, ενώ υπήρξε ένας αριθμός μελετών που κράτησε τις αποστάσεις του από τις στρεβλές θεωρητικές αναγνώσεις. Ένα από τα πολιτικά κόμματα που απασχόλησαν τους ακαδημαϊκούς στην Ελλάδα ήταν η περίπτωση του ΣΥΡΙΖΑ, τόσο στην αντιπολίτευση όσο (...) και στην εξουσία. Δεν ήταν λίγοι οι ερευνητές που επιχείρησαν να ιχνηλατήσουν και να κατανοήσουν τη μετάβαση της ριζοσπαστικής αριστεράς από ένα κινηματικό κόμμα της νεολαίας σε κόμμα εξουσίας μέσα από την ανάλυση Λόγου. Στο συγκεκριμένο άρθρο μελετάμε την έννοια του λαϊκισμού και την περίπτωση του ΣΥΡΙΖΑ μετά το ξέσπασμα της οικονομικής κρίσης. Αρχικά, εννοιολογούμε τον λαϊκισμό, ακολουθώντας τις θεωρητικές και μεθοδολογικές κατευθύνσεις τριών σημαντικών προσεγγίσεων [των Ερνέστο Λακλάου και της Σχολής του Έσσεξ (λογοθεωρητική), Πιερ Οστιγκί (κοινωνικοπολιτισμική) και Μπέντζαμιν Μόφιτ (επιτελεστική)], οι οποίες παρά τις διαφορές που παρουσιάζουν διαθέτουν ιδιαίτερα σημεία σύνδεσης, ενώ υπογραμμίζουμε και τη στερεοτυπική ανάγνωση των αντι-λαϊκιστικών αναλύσεων. Στη συνέχεια, αναδεικνύουμε τα χαρακτηριστικά που έλαβαν στο πέρασμα των ετών διάφορες λαϊκιστικές εμπειρίες, ενώ στο τέλος επικεντρωνόμαστε στην περίπτωση της ελληνικής ριζοσπαστικής αριστεράς (ΣΥΡΙΖΑ), με στόχο να εξετάσουμε τα χαρακτηριστικά του πολιτικού της λόγου στην αντιπολίτευση και την εξουσία (2009-2019). Εξέφρασε έναν λαϊκιστικό λόγο; Ποιες ήταν οι επιπτώσεις του αριστερού λαϊκισμού στην δημοκρατία, την κοινωνία και τη πολιτική;. (shrink)

While the idea that philosophy requires self-transformation is historically pervasive, it exerts considerable influence on the post-Kantians who first aim to systematize Kant’s idealism by grounding it on a first principle. In the 1790s, Fichte and Schelling offer competing accounts of the self-transformation that they regard as essential to positing a first principle. Their accounts raise two central questions. First, what makes this kind of self-transformation possible? Second, are there different possible expressions of philosophical self-transformation? In what follows, I will (...) articulate the Fichtean and Schellingian answers to these central questions. For Fichte, the one who summons me to posit a first principle makes possible my philosophical self-transformation, although the latter has an exclusively idealist expression in that I can only genuinely posit the I as first principle, which is to say that philosophical self-transformation depends on mutual recognition and vindicates precisely one philosophical system (Section 1). For Schelling, a brute act of will makes possible my philosophical self-transformation, although the latter has either an idealist or a realist expression in that I can genuinely posit either the I or the not-I as first principle, which is to say that philosophical self-transformation does not depend on mutual recognition and vindicates one of two possible philosophical systems (Section 2). Thus, whereas Fichtean self-transformation is recognitive and non-pluralistic, Schellingian self-transformation is pluralistic and non-recognitive. I conclude with a discussion of how Jacobi poses a challenge to Fichte’s and Schelling’s answers to the two central questions (Section 3). (shrink)

The study investigated the effect of cognitive restructuring on junior secondary school mathematics test anxiety in Oshimili south L.G.A of Delta State. Two research questions and two hypotheses tested at 0.05 level of significance guided the study. Quasi-experimental research design was adopted for this study. The population for this study was a total of 1224 students. These comprised of all the JSS 2 students from Oshimili South Local Government Area of Delta State. Research sample consisted of 120 JSS 2 students (...) with high level of mathematics test anxiety selected through purposive sampling technique. The instrument adopted for this study was Maths anxiety rating scale-R. Data collected from the study were analyzed using mean and ANCOVA. Results obtained from the study indicated that Cognitive restructuring therapy (CRT) was effective on mathematics test anxiety of junior secondary school students. The results equally showed that Cognitive restructuring therapy was more effective on the female students’ mathematics anxiety than their male counterparts. Furthermore, the results indicated a significant difference in the post-test mathematics test anxiety mean scores of students treated with CRT and those in the control group. Also, there was significant difference in the post-test mathematics test anxiety mean scores of male and female students treated with CRT. Based on the findings of this study, some recommendations were noted. The researcher recommended, among others that Schools’ Guidance Counselors should be empowered to make good use of the cognitive restructuring technique, in counseling students who find it difficult to comprehend mathematics skills. (shrink)

Upon doing something generous for someone with whom you are close, some kind of reciprocity may be appropriate. But it often seems wrong to actually request reciprocity. This chapter explores the wrongness in making these requests, and why they can nevertheless appear appropriate. After considering several explanations for the wrongness at issue (involving, e.g. distinguishing oughts from obligation, the suberogatory, imperfect duties, and gift-giving norms), a novel proposal is advanced. The requests are disrespectful; they express that their agent insufficiently trusts (...) the hearer to recognize their own reasons to reciprocate, and the close relationship between them morally requires this kind of trust. This proposal is articulated and situated in the recent discussion of the normativity of requests. The chapter concludes by explaining how these requests may appear appropriate. Agents in these relationships often have standing to make requests, though the standing is lacking in these particular cases. (shrink)

Resumo A criação de bezerras está entre as atividades mais importantes da pecuária leiteira, pois reflete a genética e a produção do rebanho. Um bom manejo nutricional de novilhas durante a fase recria é essencial para o desenvolvimento ponderal adequado, pois melhora da função imunológica e precocidade reprodutiva. Este estudo teve como objetivo avaliar a relação do peso de novilhas holandesas com a idade na primeira inseminação artificial, primeiro parto e volume de leite produzido na primeira lactação. Foram utilizados os (...) registros de 200 novilhas holandesas submetidas a inseminação artificial em tempo fixo (IATF) em uma fazenda leiteira na região de Lagoa Formosa, MG, no período de janeiro a dezembro de 2020 a 2023, considerando informações sobre de ganho de peso no período de recria até o primeiro serviço idade na IATF e idade ao primeiro parto, produção de leite (em litros) e tempo de lactação. Os registros com as informações foram tabelados no software Exel® e avaliados. As novilhas foram divididas em três (3) grupos de acordo com o ganho de peso alcançado até a primeira inseminação, sendo: grupo A (GA) acima de 390 kg, grupo B (GB) de 360 a 389 kg e grupo C (GC) abaixo de 359 kg. O GA apresentou menor idade na primeira inseminação e no primeiro parto e maior produção de leite, porém a duração da lactação foi menor em relação aos demais grupos. O escore corporal se mostrou determinante para o bom desempenho na reprodução, na produção e na geração de renda ao produtor. -/- Abstract Raising calves is among the most important activities in dairy farming, as it reflects the genetics and production of the herd. Good nutritional management of heifers during the rearing phase is essential for adequate weight development, as it improves immune function and reproductive precocity. This study aimed to evaluate the relationship between the weight of Holstein heifers and age at first artificial insemination, first calving and volume of milk produced in the first lactation. We used the records of 200 Holstein heifers submitted to fixed-time artificial insemination (FTAI) on a dairy farm in the region of Lagoa Formosa, MG, from January to December 2020 to 2023, considering information on weight gain in the period from rearing to first service age at TAI and age at first calving, milk production (in liters) and lactation time. The records with the information were tabulated in the Exel® software and evaluated. The heifers were divided into three (3) groups according to the weight gain achieved until the first insemination, being: group A (GA) above 390 kg, group B (GB) from 360 to 389 kg and group C (GC) below 359 kg. The GA showed a younger age at first insemination and first birth and higher milk production, but the duration of lactation was shorter compared to the other groups. Body score proved to be decisive for good performance in reproduction, production and income generation for the producer. -/- Resumen La cría de terneros es una de las actividades más importantes en la ganadería lechera, ya que refleja la genética y la producción del rebaño. Un buen manejo nutricional de las novillas durante la fase de cría es esencial para un adecuado desarrollo del peso, ya que mejora la función inmune y la precocidad reproductiva. Este estudio tuvo como objetivo evaluar la relación entre el peso de las vaquillonas Holstein y la edad a la primera inseminación artificial, primer parto y el volumen de leche producida en la primera lactancia. Se utilizaron los registros de 200 novillas Holstein sometidas a inseminación artificial en tiempo fijo (FTAI) en una granja lechera de la región de Lagoa Formosa, MG, de enero a diciembre de 2020 a 2023, considerando información sobre ganancia de peso en el período de recría a primera edad de servicio en TAI y edad al primer parto, producción de leche (en litros) y tiempo de lactancia. Los registros con la información fueron tabulados en el software Exel® y evaluados. Las vaquillonas se dividieron en tres (3) grupos de acuerdo a la ganancia de peso lograda hasta la primera inseminación, siendo: grupo A (GA) por encima de 390 kg, grupo B (GB) de 360 a 389 kg y grupo C (GC) por debajo de 359 kg. El AG mostró una menor edad a la primera inseminación y al primer parto y mayor producción de leche, pero la duración de la lactancia fue menor en comparación con los otros grupos. La puntuación corporal resultó ser determinante para un buen desempeño en la reproducción, la producción y la generación de ingresos para el productor. (shrink)

A Trindade corresponde a um ponto central da fé cristã. Apesar da simplicidade com que falamos da Trindade no dia-a-dia, a sua doutrina consiste num enorme desafio de interpretação. Para auxiliar na sua compreensão, vários Modelos foram formados numa tentaive de apresentar a interpretação correta, correspondendo com a ortodoxia cristã. Ao longo desta dissertação, irei apresentar os diferentes Modelos existentes, dando uma breve refutação tanto para o Modelo Psicológico como Constitucional. De seguida, apresentarei o Modelo Social proposto por Swinburne, que (...) será tratado no restante da investigação. De forma a analisar o modelo proposto por este autor, irei apresentar e refutar as principais objecções feitas ao mesmo. Essas objeções serão cinco: Argumento Histórico, Objeção Triteísta, Problema do 4º Elemento Divino, Problema da Negociação e Problema da Necessidade e da autoridade do Pai. Procurarei demonstrar que a base do Modelo é sólida, necessitando, contide, de alguns ajustes para que possa sobreviver às duas objecções finais. Deste modo, defenderei que o Modelo Social de Swinburne, feitas as devidas alterações, não só permite uma leitura consistente da Trindade, preservando a ortodoxia cristã, como é o melhor Modelo para este fim. (shrink)

Este texto puede dividirse en dos secciones: en la primera se expone la filosofía de Hume: los principios que adopta y defiende, y cómo ellos lo han de llevar inevitablemente a sus conclusiones escépticas, en especial acerca de la necesidad de las relaciones causales. En la segunda se examina el lazo que hay entre Hume y Kant, cómo la filosofía del primero da pie para que el segundo comience sus investigaciones críticas o, como él lo llama, permite que “despierte de (...) su sueño dogmático”, y se presenta la progresiva construcción de la respuesta a Hume, por medio del enlace de las distintas partes de la filosofía crítica y la argumentación trascendental, permitiendo así ver su lugar en el todo y su relevancia. (shrink)

With the recent report of a live birth after use of Mitochondrial replacement therapy, sometimes called ‘Three-parent IVF’, the clinical application of the technique is fast becoming a reality. While the United Kingdom allows the procedure under regulatory scrutiny, it remains effectively outlawed in many other countries. We argue that such prohibitions may violate individuals’ procreative rights, grounded in individuals’ interest in genetic affinity. The interest in genetic affinity was recently endorsed by Singapore’s highest court, reflecting an emphasis on the (...) importance of biological ties found across the globe. We apply that reasoning to make the case for a right to ‘Three-parent IVF’. (shrink)

Definição de IPP da vaca A idade ao primeiro parto (IPP) da vaca, como o próprio nome indica, é a idade em que a vaca tem o seu primeiro parto e, portanto, o seu bezerro(a). Representa o início do retorno econômico do investimento realizado na criação de novilhas. É o ponto de partida onde a vaca começa a produzir descendentes para venda ou reposição e leite para venda, sendo as duas fontes de renda na pecuária de duplo propósito ou dupla (...) aptidão, com criação de raças produtoras de carne e leite. Qual deve ser a IPP da vaca? Para as condições tropicais, espera-se que o primeiro parto da novilha ocorra entre: 29 – 35 meses, o que seria possível se os animais atingissem a gestação aos 20-26 meses de idade. Em condições tropicais, foram relatados valores de idade ao primeiro parto em bovinos mestiços de duplo propósito entre 32 e 48 meses (Aranguren et al., 1993; Rosendo et al., 1993). Isto mostra que existe um amplo valor de melhoria que parece ser basicamente influenciado pela componente nutricional. (shrink)

Business resilience is the ability to quickly recover from difficulties and continue operating by applying innovative strategies. The article aims to document the resilience level of micro, small, and medium enterprises (MSMEs) in the Pacific towns of Southern Leyte, Philippines, and capture its causal determinants amid the health crisis using descriptive correlational research design. Using a research-made questionnaire, cross-sectional and primary data were collected from a random sample of MSMEs and were summarized using statistical measures. The significant determinants of the (...) resilience of MSMEs were determined using the Chi-square test for independence via cross-tabulation of categorical data. Results depicted that, on average, MSMEs during the pandemic are "resilient", particularly in their situational awareness, keystone vulnerabilities, and adaptive capacity as they combat the disruption of the health crisis. The Chi-square test reveals that age, civil status, business job position of the MSMEs' personnel, and the estimated monthly income of the enterprise are the highly significant factors that affect the resilience of MSMEs during the health crisis. In particular, younger age, single status, and owner of the enterprise are more active and creative in digital business technology, which increases their resilience in response to challenges brought about by the pandemic. Moreover, enterprises with lower incomes do adopt innovative business strategies that improve economic resilience and profit. Furthermore, the study suggests that enterprises must consider strategic plans and goals to enhance their capability in risk management as they will face future crises. (shrink)

One of the main challenges faced by Frankfurt-style Cases has been elaborated by Carlos Moya. According to this argument, seemingly insignificant alternatives can become significant and exempting due to the context in which agents find themselves. Given that Frankfurt-style Cases involve extreme situations, seemingly insignificant alternatives become robust, rendering Frankfurt Cases ineffective against the Principle of Alternative Possibilities. This paper provides an overview of the contextual alternatives and Frankfurt Cases debate, presents Moya’s strategy, and ultimately advances an argument to cast (...) doubt on the effectiveness of Moya’s attack on Frankfurt Cases. (shrink)

State militaries have strong interests in developing enhanced warfighters: taking otherwise healthy service personnel (soldiers, marines, pilots, etc.) and pushing their biological, physiological, and cognitive capacities beyond their individual statistical or baseline norm. However, the ethical and regulatory challenges of justifying research into these kinds of interventions to demonstrate the efficacy and safety of enhancements in the military has not been well explored. In this paper, we offer, in the context of the US Common Rule and Institutional Review Board framework, (...) potential justifications for justifying research into enhancing warfighters on the grounds of (1) individual and group risk reduction, (2) protection of third parties such as civilians, and (3) military effectiveness. (shrink)

Materialism in the philosophy of mind — materialismPM — is the view that everything mental is material (or, equivalently, physical). Consciousness — pain, emotional feeling, sensory experience, and so on — certainly exists. So materialismPM is the view that consciousness is wholly material. It has, historically, nothing to do with denial of the existence of consciousness. Its heart is precisely the claim that consciousness — consciousness! — is wholly material. [2] ‘Physicalism’, the view introduced by members of the Vienna Circle (...) in the late 1920s, also has nothing to do with denial of the existence of consciousness. [3] Recently the words ‘materialism’ and ‘physicalism’ have come to be treated as synonymous, and as names for a position in the philosophy of mind that does involve denial of the existence of consciousness. They’ve been used to name a position that (i) directly rejects the heart of materialism (materialismPM) and (ii) is certainly false. This is a pity, because they’re good terms for a view that is very likely true. (shrink)

The Medical bot project is built using artificial algorithms that analyses user’s queries and understand user’s message. This System is a web application which provides answer to the query of the patients. Patients just have to query through the bot which is used for chatting. Patients can chat using any format there is no specific format the user has to follow. The System uses built in artificial intelligence to answer the query. The answers are appropriate what the user queries. The (...) User can query any Medical related activities through the system. The user does not have to personally go to the Medical for enquiry. The System analyses the question and then answers to the user. The system answers to the query as if it is answered by the person. With the help of artificial intelligence, the system answers the query asked by the patients. The system replies using an effective Graphical user interface which implies that as if a real person is talking to the user. The user just has to register himself to the system and has to login to the system. After login user can access to the various helping pages. Various helping pages has the bot through which the user can chat by asking queries related to Medical activities. The system replies to the user with the help of effective graphical user interface. The user can query about the Medical related activities through online with the help of this web application. The user can query Medical related activities such as date and timing of annual day, sports day, and other cultural activities. This system helps the patients to be updated about the Medical activities. (shrink)

Information can be public among a group. Whether or not information is public matters, for example, for accounts of interdependent rational choice, of communication, and of joint intention. A standard analysis of public information identifies it with (some variant of) common belief. The latter notion is stipulatively defined as an infinite conjunction: for p to be commonly believed is for it to believed by all members of a group, for all members to believe that all members believe it, and so (...) forth. This analysis is often presupposed without much argument in philosophy. Theoretical entrenchment or intuitions about cases might give some traction on the question, but give little insight about why the identification holds, if it does. The strategy of this paper is to characterize a practical-normative role for information being public, and show that the only things that play that role are (variants of) common belief as stipulatively characterized. In more detail: a functional role for “taking a proposition for granted” in non-isolated decision making is characterized. I then present some minimal conditions under which such an attitude is correctly held. The key assumption links this attitude to beliefs about what is public. From minimal a priori principles, we can argue that a proposition being public among a group entails common commitment to believe among that group. Later sections explore partial converses to this result, the factivity of publicity and publicity from the perspective of outsiders to the group, and objections to the aprioricity of the result deriving from a posteriori existential presuppositions. (shrink)